M3 2025 ИЗЛОЖБЕ

Четрнаести, Мај месец математике 2025. године, обележен је у оквиру Научног клуба Крагујевац, низом активности у периоду од 15. до 30. маја 2025. године.

Кроз ово интересантно математичко путовање, учесници су имали прилику да, уз забаву и игру, истражују, процењују, промишљају, повезују, друже се и науче нешто ново и занимљиво.

У току трајања манифестације, у Амиџином конаку Нароног музеја Шумадије, посетиоци су могли да погледају занимљиву поставку од четири целине, у основи повезане математиком. Ову изложбу посетило је преко 2800 учесника из Крагујевца, Србије и иностранства.

„Жене у СТЕМ-у“ – имала је за циљ да охрабри младе жене да се упусте у свет науке, технологије, инжењерства и математике. Историја нам је показала колики је био допринос жена у овим областима, али и да је родна равноправност и даље изазов. Српско издање изложбе приредио је Центар за промоцију науке, у сарадњи са Амбасадом Канаде и ауторским тимом пројекта womeninstem.ingeniumcanada.org. Ова поставка не само да осветљава историјску и савремену улогу жена у СТЕМ-у, већ и инспирише нове генерације да истраже могућности које те области нуде.

И ми смо велики подаци – Изложба је открила како информације трансформишу свет: од прецизније медицине, ефикасније пољопривреде и паметнијих градова до бољег разумевања уметности, историје и друштвених токова. Али уз све предности долазе и нови ризици — питања приватности, етичке дилеме и технолошке зависности. На изложби, учесници су могли кроз примере, интерактивне садржаје и приче из стварног света сазнати како велики подаци утичу на нас, чак и када тога нисмо свесни.

Подаци из свемира – У оквиру ове изложбе представљен је невидљиви свет сателитских података и откривено како они обликују нашу свакодневицу. Посебан фокус је на прецизној пољопривреди – области која уз помоћ сателита и вештачке интелигенције постаје ефикаснија, одрживија и прилагођенија климатским изазовима.

Како читамо геноме? – У оквиру ове изложбе учесници су имали прилику да упоредите ДНК секвенце различитих врста, да открију како се генетичка информација преводи у протеине и истраже нека од кључних етичких питања у савременој геномици. Само један људски геном производи око 200 гигабајта необрађених података. Приближавамо се броју од 100 милиона секвенцираних генома, чиме ће се створити преко 20 милијарди гигабајта података. Смислена анализа сваког генома захтева стварање додатних података и значајну огромну рачунарску снагу. Научници све више истражују могућности ДНК, не само као носиоца генетичке, већ и дигиталне информације. Њена способност да акумулира огромну количину података отвара нове хоризонте у складиштењу и преносу информација.