Полазници Центра имали су задатак да прикупљају делове стена и руда како би их касније анализирали и направили изложбу онога што су пронашли.
У понедељак, 21. августа полазници Центра су кренули у освајање Панчићевог врха, највишег врха на Копаонику, на 2017 м надморске висине, а вођа пута био је професор екологије, Дејан Добричић. Вулканска активност и врели минерални растопи су узроковали промене на стенама услед високих температура и снажних притисака. Тако је настала „копаоничка рудна област“ са великим бројем рудника у којима се могу наћи руде метала гвожђа, олова и цинка као и ретких метала сребра и злата.
У овој шетњи било је карактеристично посматрање састојина полегле клеке, састојина боровнице која има другачије адаптације од боровнице шуме, састојине дивље малине, биодиверзитет планинских рудина – високих врхова где нема шума због ветрова, ниских температура и снега. Циљ ове шетње је био уочавање и посматрање адаптација биљака на планинске рудине (ниске полегле траве, седуми различитих врста…). Многобројне врсте биљака смо сакупили и спустили у одмаралиште где смо полако формирали хербарску колекцију биодиверзитета флоре националног парка Копаоник. Такође смо сакупљали минерале да би смо формирали колекцију минерала Копаоника. На врху Јосифа Панчића проф. Дејан Добричић је ученицима одржао предавање о раду и делу нашег научнику Јосифа Панчића.
